أحكام الإمام والمأموم
Prenosi se od Ibn Abbasa da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, petkom, na sabahskom farzu učio sure es-Sedžda i ed-Dehr, te da je na džuma-namazu učio sure el-Džuma i el-Munafikun. U drugoj verziji stoji da je to konstantno činio.
عن ابن عباس: أن النبي -صلى الله عليه وسلم- كان يَقْرَأُ فِي صَلَاةِ الفَجْرِ، يوم الجمعة: الم تَنْزِيلُ السَّجدة، وهل أتى على الإنسان حِينٌ مِنَ الدَّهْرِ، وأن النبي -صلى الله عليه وسلم- كان يقرأ في صلاة الجمعة سورة الجُمعة والمنافقين. وفي رواية: يُدِيم ذلك.
شرح الحديث :
Običaj Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, bio je da petkom na sabah namazu uči suru Sedžda i suru Dehr . Učio je te sure iz razloga što se u njima spominje stvaranje Adema, onaj svijet, povratak na ahiret, okupljanje na Sudnjem danu, stanje na Sudnjem danu, koji će se desiti u petak, kako bi se u prigodnom vremenu podsjetilo na to stanje. On je na džuma-namazu učio suru Džuma i Munafikun, a ponekad suru Džuma i Gašija; ponekad je učio sure E'ala i Gašija, kao što se navodi u ovom hadisu i u drugim verzijama u "Sahihu" imama Muslima. Dakle, potrebno je da se o nečemu govori onda kada je odgovarajuće vrijeme za to, kako bi se bolje shvatilo, pažljivije slušalo i bolje razumjelo.