الخروج على الإمام
Od Ebu Hurejre, r.a., prenosi se da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., kazao: "Onaj ko izađe iz okrilja pokornosti i ostavi džemat, pa umre, umro je predislamskom smrću. Onaj ko se bori pod bajrakom zaslijepljen, srdeći se u ime rodbinstva, ili poziva u plemenski šovinizam, ili ga pomaže - ako pogine, to je pogibija sa predislamskim obilježjem. Onaj ko se bori protiv moga umeta udarajući na onoga ko je dobar i na onoga ko je grešan, ne vodeći računa ko je vjernik od umeta, niti ispunjavajući ugovor onome s kim je postignut, takav nije od mene i ja nisam od njega."
عن أبي هريرة -رضي الله عنه- عن النبي صلى الله عليه وسلم أنه قال: «من خرج من الطاعة، وفارق الجماعة فمات، مات مِيتَةً جاهلية، ومن قاتل تحت راية عِمِّيَّة يغضب لِعَصَبَة، أو يدعو إلى عَصَبَة، أو ينصر عَصَبَة، فقتل، فَقِتْلَة جاهلية، ومن خرج على أمتي، يضرب برها وفاجرها، ولا يَتَحَاشَى من مؤمنها، ولا يفي لذي عهد عهده، فليس مني ولست منه»،
شرح الحديث :
Ovaj hadis znači da onaj ko ostavi kolektiv u kojem su se složili na pokornost vođi s kojim se ostvarila kohezija i ujedinila njihova riječ, i koji ih je zaštitio od njihovih neprijatelja, te umre u tom stanju, umro je predislamskom smrću, onako kako su u predislamsko doba idolopoklonici bili u anarhiji i nisu imali vođu. Onaj ko se bori pod bajrakom zaslijepljenosti, gdje se ne razaznaje stvarna svrha, kao što je borba ljudi zbog nacionalizma, šovinizma ili slijepe srdžbe, pozivajući u plemenski šovinizam, ili ga pomažući, to znači da se borio zbog ličnog hira i pohote i zbog nacionalizma. A onaj ko se bori protiv umeta udarajući na onoga ko je dobar kao i na onoga ko je grešan, na vjernika, i na onoga kome je garantirana sigurnost u zemlji muslimana, ili štićenika koji boravi u muslimanskim zemljama plaćajući džiziju, ne vodeći računa šta će napraviti u tom umetu, niti se plašeći posljedica i sankcija, takvog se odrekao Allahov Poslanik, s.a.v.s.