صفة الصلاة
Prenosi se od Nu'ajma el-Mudžmira da je rekao: „Klanjao sam iza Ebu Hurejrea, radijallahu 'anhu, i učio je bismillahir-rahmanir-rahim, onda je proučio Ummul-Kur'an dok nije došao do riječi: 'Veleddallin', rekao je: 'Amin.' I svaki put kada bi činio sedždu rekao bi: 'Allahu ekber.' Potom bi rekao kada bi predao selam: 'Tako mi Onoga u Čijoj je ruci moja duša, ja od vas klanjam najsličnije Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem.'“
عن نُعَيم المُجْمِر قال: صَلَّيت وراء أبي هريرة فقرأ: ﴿بسم الله الرحمن الرحيم﴾، ثم قرأ بأم القرآن حتى إذا بلغ ﴿غير المغضوب عليهم ولا الضالين﴾ فقال: «آمين». فقال الناس: آمين، ويقول كلما سجد: «الله أكبر»، وإذا قام من الجلوس في الاثْنَتَين قال: «الله أكبر»، وإذا سلم قال: «والذي نفسي بيده، إني لأَشْبَهُكُم صلاة برسول الله -صلى الله عليه وسلم-».
شرح الحديث :
U ovoj predaji spominje se da je Ebu Hurejre, radijallahu 'anhu, učio bismillu u namazu naglas prije Fatihe, da je donio tekbir kada bi činio sedždu i sa nje se podizao, a to sve pripisivao je i Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem. Ispravniji i mnogobrojni hadisi govore o tome da se bismilla ne uči naglas, kao npr. hadis kojeg prenosi Enes, radijallahu 'anhu, da su Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, Ebu Bekr, Omer i Osman, otpočinjali učenje sa el-hamdu lillahi rabbil-'alemin.