أحكام الدعاء
Omer b. El-Hattab, radijallahu 'anhu, je rekao: "Tražio sam dozvolu od Vjerovjesnika, sallallahu 'alejhi ve sellem, da obavim umru, pa mi je dozvolio, i rekao mi: 'Nemoj nas zaboraviti u dovi, bratiću moj.' Te riječi su me obradovale više nego da sam dobio kompletan dunjaluk." A drugoj predaji se prenosi da je rekao: "Bratiću naš, spomeni i nas u svojoj dovi."
عن عمر بن الخطاب -رضي الله عنه- قال: اسْتَأْذَنْتُ النبِيَّ -صلى الله عليه وسلَّم- في العُمرة، فَأَذِنَ لِي، وقال: «لاَ تَنْسَنَا يَا أُخَيَّ مِنْ دُعَائِكَ» فَقَالَ كَلِمَةً مَا يَسُرُّنِي أّنَّ لِيَّ بِهَا الدُّنيَا. وفي رواية: وقال: «أَشْرِكْنَا يَا أُخَيَّ فِي دُعَائِكَ».
شرح الحديث :
Omer, radijallahu 'anhu, je želio da obavi umru, pa je tražio dozvolu od Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem. Tada je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, rekao Omeru da i njega spomene u svojoj dovi u Mekki, kako bi mu dova bila primljena i kako bi meleci na nju aminovali. To je obradovalo Omera, radijallahu 'anhu, i smatrao je da je time počastvovan od Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem.