صفة الصلاة
Ibn Omer, radijallahu 'anhuma, prenosi da Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, dizaše ruke spram svojih ramena kada bi otpočinjao namaz i kada bi izgovarao tekbir za pregibanje na ruku', a također bi spram ramena dizao ruke kada bi digao svoju glavu s ruku'a i izgovarao bi "Semi'allahu li men hamideh, rabbena ve lekel-hamd", dok to nije tako činio prilikom obavljanja sedžde.
عن ابن عمر -رضي الله عنهما- أن رسول الله -صلى الله عليه وسلم- كان يَرفع يَديه حَذو مَنْكِبيه إذا افتتح الصلاة، وإذا كَبَّر للركوع، وإذا رفع رأسه من الركوع، رفَعَهما كذلك أيضا، وقال: سمع الله لمن حَمِدَه، ربَّنَا ولك الحَمد، وكان لا يَفعل ذلك في السُّجود.
شرح الحديث :
Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kada bi ušao u namaz početnim tekbirom, digao bi ruke u visini ramena. Isto tako, Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, dizao bi ruke kada bi išao na ruku' i kada bi se s njega podizao. Ovo su tri stanja kada je pohvalno dizati ruke naspram ramena. Kada bi se dizao s ruku'a, učio bi: semiallahu limen hamide, rabbena lekel-hamd, tako da bi spojio između te dvije dove. Ovo uče imam i onaj ko klanja sam, dok onaj ko klanja za imamom, uči samo: rabbena lekel-hamd, jer sunnet na to ukazuje, kao što se u dva Sahiha prenosi od Enesa, radijallahu 'anhu, da je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kazao: "Kada imam kaže: 'Semiallahu limen hamideh.', vi recite: 'Rabbena ve lekel-hamd.'" Nije dizao ruke kada bi išao na sedždu i kada bi se s nje dizao, što potvrđuje druga verzija kod Buharije: "To nije činio kada bi išao na sedždu i kada bi se s nje vraćao."