الصيد
Adijj b. Hatim, radijallahu 'anhu, kaže: "Rekao sam: 'Allahov Poslaniče, ja šaljem dresirane pse u lov, pa mi oni ulove životinju, a i spomenem Allahovo ime prilikom toga.' On reče: 'Kada pošalješ svoj dresiranog psa i spomeneš Allaha, onda jedi ono što ti pas ulovi.' Rekao sam: 'Čak i ako ubije životinju?' 'Čak i ako je ubije', rekao je, 'osim ako u tome ne učestvuje i neki drugi pas.' Rekao sam: 'A ako bacim strijelu bez perke i bez željeznog šiljka, pa pogodi životinju?' On reče: 'Ako je probode, onda jedi, a ako je pogodi spljoštenim djelom, nemoj jesti.'" Ša'bi od 'Adijja prenosi sličnu predaju, u kojoj se veli: "osim ako pas nije jeo (od žrtve) jer se bojim da ju je tada ulovio za sebe. Ako im se u lovu pridruže drugi psi nemoj jesti (ulov), jer ti si proučio bismillu za svoga psa, a za druge možda nije proučena." U drugoj predaji stoji: "Ako pošalješ psa podučenog za lov, spomeni Allahovo ime, pa ako uhvati lovinu, i ti je nađeš živu, zakolji je, a ako je nađeš mrtvu, a pas je nije jeo, onda možeš da je konzumiraš, jer je hvatanje lovine od strane psa njeno klanje." U sljedećoj predaji stoji: "Kada bacaš svoju strijelu (koplje), spomeni Allahovo ime." Također stoji: "Ukoliko je ne nađeš dan ili dva dana (a u drugoj verziji stoji: "dva ili tri dana"), i ne nađeš u lovini osim trag tvoje strijele, onda jedi ako želiš. Ukoliko je nađeš utopljenu u vodi, nemoj jesti, jer ne znaš da li je uginula od davljenja ili od tvoje strijele."
عن عديّ بن حاتم -رضي الله عنه- قال: قلتُ: يا رسول الله، إني أُرسلُ الكلاب المعلَّمة، فيُمسِكنَ عليّ، وأذكرُ اسم الله؟ فقال: "إذا أرسلتَ كلبَكَ المعلَّمَ، وذكرتَ اسمَ الله، فكُلْ ما أمسكَ عليك"، قلت: وإن قتلنَ؟ قال: "وإن قَتلْنَ، ما لم يَشْرَكْها كلبٌ ليس منها"، قلتُ له: فإني أرمي بالمِعْراض الصيدَ فأُصُيبُ؟ فقال: "إذا رميتَ بالمعراضِ فخزَقَ فكلْهُ، وإن أصابَه بعَرْضٍ فلا تأكلْهُ". وحديث الشعبي، عن عدي نحوه، وفيه: "إلا أن يأكل الكلب، فإن أكل فلا تأكل؛ فإني أخاف أن يكون إنما أمسك على نفسه، وإن خالطها كلاب من غيرها فلا تأكل؛ فإنما سميت على كلبك، ولم تسم على غيره". وفيه: "إذا أرسلت كلبك المكلب فاذكر اسم الله، فإن أمسك عليك فأدركته حيا فاذبحه، وإن أدركته قد قتل ولم يأكل منه فكله، فإنَّ أخْذَ الكلبِ ذَكَاته". وفيه أيضا: "إذا رميت بسهمك فاذكر اسم الله". وفيه: "فإن غاب عنك يوما أو يومين -وفي رواية: اليومين والثلاثة- فلم تجد فيه إلا أثر سهمك، فكل إن شئت، فإن وجدته غريقا في الماء فلا تأكل؛ فإنك لا تدري الماء قتله، أو سهمك؟
شرح الحديث :
Adijj b. Hatim pitao je Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, o lovu putem dresiranih pasa koje je vlasnik naučio da love, pa mu je kazao: Jedi sve ono što ti takvi psi ulove, a ti si, šaljući ih, spomenuo Allahovo ime, osim ako pored svoga psa ne nađeš i nekog drugog. Ukoliko nađeš drugog psa, onda nemoj jesti, jer ti si za svoje pse proučio bismillu, a za drugog nisi. I kada gađaš strijelom pa ona probode žrtvu i krv poteče, možeš jesti, ako si prije toga proučio bismilu. Ukoliko je strijela pogodi spljoštenim dijelom, pa je ubije, u tom slučaju nemoj jesti, jer je žrtva u tom slučaju preminula od udarca, i ima status strmoglavljenje ili rogom ubodene životinje. Ukoliko neko pošalje psa u lov, pa nađe lovinu još uvijek živu, mora da je prikolje, i ona mu timebiva dozvoljena makar u lovu te životinje učestvovao i neki drugi pas. Također, pitao ga je o lovini ulovljenoj bačenom strijelom, ako spomene Allahovo ime, pa mu je kazao da jede. Ukoliko lovinu ne bi našao dan ili dva dana, pa je nakon toga nađe i na njoj ne vidi osim trag svoje strijele, dozvoljeno mu je da je jede, a ako je nađe utopljenu, ne smije je jesti jer ne zna da li je preminula u vodi ili od strijele.