صفة الحج
Od Abdullaha b. Omera, radijallahu 'anhu, se prenosi da je rekao: "Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, je sa oprosnim hadždžom obavio i umru i poveo je sa sobom kurban. On je taj kurban vodio sa sobom od Zul-Hulejfe. Tako je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, započeo hadždž i stupio u ihram za umru, a potom donio nijjet za hadž. I oni koji su bili sa Vjerovjesnikom, sallallahu 'alejhi ve sellem, su naumili obavljanje umre sa hadždžom. Bilo ih je koji su pribavili sebi kurban i vodili ga sa sobom, a i onih koji ga nisu pribavili. Kada je Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, stigao u Mekku, rekao je ljudima: 'Ko je od vas poveo svoj kurban sa sobom njemu nije dozvoljeno ništa činiti što mu je već ranije bilo zabranjeno, sve dok ne obavi i svoj hadž. Ko nije sa sobom poveo kurban, neka obavi tavaf, a zatim sa'j između Saffe i Merve, zatim neka se obrije i oslobodi ihrama, a kasnije neka opet stupi u ihram za hadž i neka zakolje kurban. Ko ne nađe kurban, neka posti tri dana u toku hadža i sedam kada se vrati svojoj kući.' Vjerovjesnik je obavio tavaf oko Ka'be čim je prispio u Mekku i prvo je dotakao Hadžerul-Esved, a zatim, žurno hodajući, obišao prva tri kruga tavafa, a u četiri posljednja išao običnim hodom. Kada je završio svoj tavaf oko Kabe, klanjao je dva rekata kod Mekkami Ibrahima, predao selam, okrenuo se i otišao na Safu, te obilazio između Safe i Merve sedam puta. Njemu nije bilo dozvoljeno činiti ništa od onoga što mu je bilo ranije zabranjeno, sve dok nije obavio sve svoje hadžske obrede; dok nije prvi dan Bajrama zaklao kurban i dok se nije vratio i obavio posljednji tavaf oko Kabe. Poslije toga mu je bilo dozvoljeno činiti sve što mu je (u ihramu) bilo zabranjeno. Ko god je sebi pribavio kurban i doveo ga sa sobom, radio je onako kako je radio i Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem." "Vidio sam Allahovog poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, kada je stigao u Mekku i dodirnuo crni kamen (hadžerul-esved) da je prva tri kruga tavafa išao ubrzano."
عن عبد الله بن عمر -رضي الله عنهما- قال: « تَمَتَّعَ رَسُولُ اللَّهِ -صلى الله عليه وسلم- فِي حَجَّةِ الوَدَاع بالعُمرَة إلى الحج وأهدَى، فَسَاقَ مَعَهُ الهَدْيَ مِن ذِي الحُلَيفَة، وَبَدَأَ رَسول اللَّهِ -صلى الله عليه وسلم- وَأَهَلَّ بالعمرة, ثُمَّ أَهَلَّ بالحج, فَتَمَتَّعَ النَّاس مع رسول اللَّهِ -صلى الله عليه وسلم- فَأَهَلَّ بالعمرة إلَى الحج, فَكَان مِن النَّاس مَنْ أَهْدَى, فَسَاقَ الهَدْيَ مِن ذي الحُلَيفَة، وَمِنهُم مَنْ لَمْ يُهْدِ، فَلَمَّا قَدِمَ رسول اللَّه -صلى الله عليه وسلم- قَالَ للنَّاس: مَنْ كَانَ مِنكُم أَهْدَى, فَإِنَّهُ لا يَحِلُّ مِن شَيء حَرُمَ مِنْهُ حَتَّى يَقْضِيَ حَجَّهُ، وَمَن لَم يَكُن أَهْدَى فَلْيَطُفْ بالبَيت وَبالصَّفَا وَالمَروَة, وَلْيُقَصِّر وَلْيَحْلِل, ثُمَّ لِيُهِلَّ بالحج وليُهدِ, فَمَن لم يجد هَدْياً فَلْيَصُم ثَلاثَةَ أَيَّام فِي الحج وَسَبعة إذَا رَجَعَ إلى أَهلِهِ فَطَافَ رسول اللَّهِ -صلى الله عليه وسلم- حِينَ قَدِمَ مَكَّةَ، وَاستَلَمَ الرُّكْنَ أَوَّلَ شَيْءٍ, ثُمَّ خَبَّ ثَلاثَةَ أَطْوَافٍ مِنْ السَّبْعِ, وَمَشَى أَربَعَة, وَرَكَعَ حِينَ قَضَى طَوَافَهُ بالبيت عِند المَقَام رَكعَتَين, ثُمَّ انصَرَفَ فَأَتَى الصَّفَا, وطاف بِالصَّفَا وَالمَروَة سَبعَةَ أَطوَاف, ثُمَّ لَم يَحلِل مِنْ شَيْءٍ حَرُمَ منه حَتَّى قَضَى حَجَّهُ, وَنَحَرَ هَدْيَهُ يوم النَّحرِ، وَأَفَاضَ فَطَافَ بالبيت, ثُمَّ حَلَّ مِن كُلِّ شَيء حَرُمَ مِنهُ, وَفَعَلَ مِثل مَا فَعَلَ رَسول اللَّه -صلى الله عليه وسلم-: مَن أَهدَى وَسَاقَ الهَديَ مِن النَّاسِ». «رَأَيْتُ رَسُولَ اللَّهِ -صلى الله عليه وسلم- حِينَ يَقْدَمُ مكَّة إذا اسْتَلَمَ الرُّكْنَ الأَسْوَدَ -أَول ما يَطُوفُ- يَخُبُّ ثَلاثَةَ أَشْوَاطٍ».
شرح الحديث :
Kada je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, došao na Zul-Hulejfu, mikat stanovnika Medine, da obavi oprosni hadž, i da se oprosti od ljudi i da posvjedoče da je dostavio poslanicu, zanijetio je ihrame za umru i hadž (vrsta hadža koja se zove kiran), pa su ljudi zanijetili umru sa njim. Neki su odmah zanijetili ihram za oba obreda (umru i hadž) a neki su obukli ihrame za umru i zanijetili hadž nakon što su završili umru, a neki u zanijetili samo hadž (ifrad). Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, im je dao da izaberu između tri vrste hadža. Poslanik i neki ashabi su sa sobom poveli kurbane za hadž sa Zul-Hulejfe, a neki nisu poveli sa sobom kurbane. Kada su stigli do Mekke, oni koji su zanijetili ifrad i kiran a nisu poveli sa sobom kurban, rekao im je da nijet za hadž promijene i učine ga nijetom za umru, pa im je nakon tavafa i sa'ja potvrdio da skrate kosu i da se oslobode ihrama za umru, zatim da poslije ponovo obuku ihrame za hadž i onda zakolju kurbane, da bi tako jednim dolaskom obavili i umru i hadž, a onaj ko ne mogne zaklati kurban dužan je postiti tri dana od dana hadža i sedam dana kada se vrati svojoj porodici. Kada je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, stigao u Mekku, prvo je dodirnuo crni kamen (hadžerul-esved) a zatim tavafio sedam krugova, prva tri ubrzano, jer je to tavaf odmah nakon dolaska u Mekku, a posljednja četiri običnim hodom. Zatim je klanjao dva rekata iza mekami Ibrahima, a zatim otišao na sa'j između Saffe i Merve, žureći na mjestim na kojima je označeno da se žuri, i hodajući običnim hodom mimo toga. Nije skinuo ihrame sve dok nije završio obrede hadža i zaklao kurban prvi dan bajrama. Kada je završio obrede hadža, bacio kamenčiće na veliko džemre, i zaklao kurban, obrijao je glavu na dan klanja kurbana. Ovo je prvo oslobađanje od ihrama, zatim je otišao i tavafio oko Kabe hadžski tavaf, i time se u potpunosti oslobodio stanja ihrama, i svega što mu je bilo zabranjeno, čak i zabrane intimnog odnosa. Tako je postupio svako od ashaba ko je sa sobom doveo kurban.