الأيمان والنذور
Kajs b. Ebu Hazim pripovijeda: "Kada je Ebu-Bekr, radijallahu anhu, posjetio jednu ženu po imenu Zejneba, koja bijaše iz plemena Ahmes, primijetio je da ne govori. On upita prisutne: 'Šta joj je, zašto ne govori?' 'Zavjetovala se da će obaviti hadž šuteći!', rekoše mu. 'Govori!', naredio joj je. 'To nije dozvoljeno. To je naslijeđe iz džahilijeta!' I žena je progovorila."
عن قيس بن أبي حازم، قال: دخل أبو بكر الصديق -رضي الله عنه- على امرأة من أَحْمَسَ يقال لها: زينب، فرآها لا تتكلم. فقال: ما لها لا تتكلم؟ فقالوا: حَجَّتْ مصمِتةً ، فقال لها: تكلمي، فإن هذا لا يحل، هذا من عمل الجاهلية، فتكلمت.
شرح الحديث :
Jednom, Ebu Bekr, radijallahu anhu, došao je kod žene iz plemena Ahmes, koja se zvala Zejneb, pa ju je zatekao da ne priča. Upitao je o razlogu njene šutnje, pa su mu odgovorili: "Ona obavlja hadž šuteći." On joj reče: "Progovori, jer ostavljanje govora u potpunosti nije dozvoljeno!" To je bio predislamski običaj, koji je islam zabranio. Dolazak kod žene bez osamljivanja dopušten je, kao što je to uradio Ebu Bekr, radijallahu anhu